Article

12291

Zaboravljene srpske vojvode :
Četništvo je nastalo u borbama sa Turcima, zatim sa Bugarima, Šiptarima i Austrijancima


SAKUPI SE JEDNA ČETA MALA



Četništvo ima duboke tradicije kod Srba i nastalo je u borbi protiv Turaka. Svaka pesma koja počinje stihom: " "Sakupi se jedna četa mala"... je četnička. I hajdučke i uskočke pesme su četničke.Titoizam zamenjuje reč "četnik" bugarskom rečju "komita". Četništvo je svoju oštricu okrenulo kako gde: u Hercegovini protiv Turaka, u Makedoniji protiv Turaka, turkofilskih Šiptara i bugarskih četnika VMRO. Tako je bilo i u Balkanskim ratovima 1912/13. godine, dok je u Prvom svetskom ratu sa kojim ćemo završiti naše pričanje, četništvo okrenuto protiv Austrije. Većina četnika, čije ćemo portrete doneti, slavno su izginuli, mnogi su živi izgoreli. U četničko-partizanske međusobice u Drugom svetskom ratu nećemo ulaziti, jer srpske međusobice bacamo kroz prozor

Jovan Stojković, vojvoda Babunski:
Borba za desnu obalu Vardara

Rođen kao Jovan Stojković, nadimak je dobio po planini Babuni, u Makedoniji. Živeo je 42 leta (1878-1920). Počeo je da ide u školu tek u desetoj godini, zatim ga je otac odveo u Veles, koji je bio bugarska tvrđava u Makedoniji. Učio je nešto bugarske škole. Završio je četiri razreda.
Došao je u Beograd, u gimnaziju i učio godinu dana, pa prešao u bogfoslovsko-učiteljsku školu, otvorenu za Srbe iz Turske. Zatim je opet nešto učio u Valjevu, tamo završio nižu gimnaziju, pa učiteljsku školu u Nišu i Beogradu. Postao je srpski učitelj u Tetovu (zapadna Makedonija je i danas etnički srpska, ukoliko je slovenska, kao što je istočna Makedonija i danas etnički bugarska). Protiv vojvode Ba-bunskog odmah se digla VMRO. Imao je više sukoba sa njima i zajedno sa vojvodama Gligorom Sokolovićem iz okoline Prilepa, Trenkom Tujanovićem, Josifom i Mihailom iz Broda, Dolgačem, Vasilijem Trbićem i Cenom Markovićem očistio je desnu obalu Vardara od bugar-skih četa ili VMRO-a. Treba znati da su ove borbe bile strašne, na nož. Da je godišnje ginulo u Makedoniji po dve hiljade srpskih, bugarskih ili grčkih četnika. (Bugarski čet-nici su isto tako bili veliki junaci).
Kada je 1908. godine u Turskoj izvršen prevrat i kada su došli na vlast Mladoturci, proglasili Ustav i opšte pomi-renje, vojvoda Babunski je neko vreme prekinuo četovanje. Međutim, balkanski čir se nije mogao lečiti frazama. Mlado-turci su uhapsili vojvodu Babu-nskog ali je uspeo da pobegne u Srbiju, odakle je 1912. na čelu srpske vojske sastavljene od elitnih četnika prošao Bal-kanski rat od Kumanova do Bi-tolja. Isto tako se istakao i na Solunskom frontu i dobio najviša srpska i francuska voj-na odlikovanja. Umro je u Velesu gde mu je između dva svetska rata podignut spomenik.

Birčanin-Trifunović Ilija: Rana na sivoj steni

Rođen je u Topoli 1877. Već 1906. godine otišao je sa vojvodom Petkom, u Makedoniju i četovao po Skopskoj crnoj gori, a zatim sa vojvodom Vukom četovao po Kumanovu i tamo ostao do Balkanskih ratova (1912/13). Prošao je sve ratove od 1912-1918. Ujesen 1916. na Sivoj Steni pogođen je u ruku, koja je morala da bude amputirana.

Ubistvo Smail-age Čengića 1840, na Mljetičku (Drobnjak)

Ovo je najveći uspeh hercegovačkih četnika. Porodica Čengić je vladala Gackom, Pivom i Drobnjakom, krajem 18. i početkom 19. veka. Sma-il-aga je bio junak i u borbi na Grahovcu 1836. predvodio je tursku konjicu. Tu su isečeni Grahovljani i Starocrno-gorci u Čelinskom poto-ku. Turci su posekli 70 srpskih glava, između ostalih, rođenog brata vladike Rada, Joka ili Jovana i još nekoliko Petrovića. Ova pobeda je još više raznela Smail-aginu slavu, ali njegova samrtna godina je 1840. kada je došao u Drobnjak da kupi harač. Pre toga drobnjački prvaci, njih 12, na tajnom sastanku u manastiru Podmalinskom, po jednima, ili u kuli Čupića na Dobrijem Selima, po drugima, dogovorili su se da ga ubiju. Ovo su saopštili Cetinju u pismu NJegošu koje je poneo Mušo Cerović. Isto tako Drobnjaci su pozvali u pomoć Moračane. Vladika Rade se obradovao i obećao Drobnjacima pomoć u vojsci i oružju. Vladika Rade je tražio od moračkog prvaka, vojvode Mine Radovića da pomogne Drobnjacima da smaknu Čengića.

Čengić je krenuo sa 500 ljudi iz Lipika u Drobnjake. Vojska mu je bila uglavnom na konjima i imao je nešto sluga pored sebe. Usput je činio uobičajena nasilja, dok su Drobnjaci gledali da ga namame blizu Mljetička gde su živeli njihovi uskoci i gde su bili Moračani. Čengić je pristao da dođe na Mljetičak u pratnji ondašnjih čuvenih turskih junaka: Ahmeta Bauka, Eleza Đečevića i Odža Mušovića iz Nikšića, koji je tada bio turska varoš. A od Drobnjaka, tu su bili knez Hamza, vojvoda Šujo Karadžić i Filip Žugić. Novica Cerović, jedan od glavnih zaverenika, otišao je da skupi uskoke i Moračane. Čengić se bojao Drobnjaka, pa je sa Ahmetom Baukom, knezom Hamzom i vojvodom Šujom, ljudima kojima je verovao, određivao straže. Oko šatora bila su tri Srbina, odlične nišandžije, sa naređenjem da ubiju Čengića čim se pojavi Novica Cerović sa usko-cima i Moračanima. Napad je počeo u jedan sat posle ponoći 23. septembra po starom kalendaru. Turci uplašeni, a Čengić je vikao tražeći konja: "Brnjaša mi!" Pao je pogođen iz puške, Drobnjaci i Moračani su posekli Turke - 81 tursku glavu. Turske glave su odnesene u Tušinu i Moraču, a Čengićevu glavu od-neli su na Cetinje vladici Mirko Aleksić, Novica Cero-vić i još nekoliko uskoka. Događaj je opevan u srpskim pesmama.

Čengić je bio srednjeg rasta, širokih prsiju i leđa, crven u licu i pegav. Imao je crvenu kosu i bradu koju je okruglo šišao, oštar pogled i, što je čudno za Turčina, samo jednu ženu i sa njom sedmoricu sinova od kojih su najznatniji Mehmed-beg i Derviš-beg ili Ded-aga, kasnije paša. NJegoš je pisao da je Smail-aga imao veći autoritet u tim krajevima od svih drugih paša i vezira.

Luka Ćelović - četnički finansijer

Rođen je 1854. godine u Trebinju. Učio je nešto malo škole u Trebinju, Banjaluci i Brčkom. Došao je u Beograd sa 18 godina gde je šegrtovao i učio se radu i sticanju. Vratio se u rodnu Hercegovinu 1875. da bi učestvovao u tamošnjem ustanku protiv Turaka. Iduće godine učestvovao je u Srpsko-turskom ratu, a posle ratovanja okrenuo se trgovini i sticanju. Jedva pismen i samouk, on je od Beogradske Zadruge, napravio banku i preduzeće prvoga reda. Po nečemu je ličio na Cincarina, škrt prema sebi, nije žalio novac za srpske nacionalne ciljeve. NJegovim novcem slati su četnici iz Srbije u Makedoniju. Bugari su to primetili i osudili ga na smrt, ali atentatori nisu uspeli da se probiju do Beograda.

Godine 1903, zajedno sa dr Miloradom Gođevcem i generalom Jovanom Atanackovićem, formirao je središnji četnički odbor za oslobađanje Stare Srbije i Makedonije od Turaka. Sam dr Gođevac priznaje da od celog ovog posla ne bi bilo ništa, da Luka Ćelović nije davao godišnje za opremanje četa 40 do 50 hiljada dinara. (Setimo se da je tadašnji srpski dinar imao zlatnu podlogu, a koliko je dinar bio skup svedoči indirektno i Stevan Sremac, koji na jednom mestu beleži da je za noćnu sedeljku elite srpskih pisaca u beogradskoj kafani "Dardaneli" bilo dovoljno 30 dinara).

Ćelović je ostavio iza sebe srpskom narodu, odnosno Univerzitetu 50 miliona dinara i divnu palatu u centru Beograda.


Jovan Dolgač - hapšen od svojih, ubijen od Bugara

Izvori ga opisuju kao pobunjenog roba koji je svoju mržnju prema Turcima preneo na sve muslimane. U četnike je otišao sa preko 45 godina. Jedino je slušao vojvodu Gligora Soko-lovića. "On je bio jedini autoritet pred kojim se Striko Dolgač klanjao." Kada je počeo Prvi balkanski rat u četnike se javio jedan Srbomusliman iz Bosne. To Doglaču nikako nije ulazilo u glavu, da neko bude musliman i Srbin. Navaljivao je da ubije ovog mladića, koji je za njega bio Turčin. Zbog ovog i sličnih postupaka i pored velikih zasluga, hapšen je od naših vlasti. Ubili su ga bugarski četnici u jesen 1915. u rodnom selu Dolgajec. (Kičevo)

Džervinac - Mihailo Ristić, major i vođa četničkih četa

Značajan je zbog toga što je u majskoj zaveri protiv poslednjeg Obrenovića, Aleksandra, lično ubio iz pištolja, kralja i kraljicu Dragu. Umro je 1915. u Africi blizu Bizerte. Koreni iz jednog sela blizu Svrljiga.

Jovan Grković - Gapon: monah s puškom

Rođen je u Prizrenu. Završio je život u 33. godini u Kumanovu. Neobičan život za jednog četnika: Učio je prizrensku bogosloviju, zamonašio se, otišao u Hilandar gde se sukobio sa grčkim i bugarskim kaluđerima i nije mogao da ostane u Svetoj Gori. Jedva se vratio u rodni kraj i postao četnik što je bio do svoje smrti. Poginuo je u borbi pred Kumanovom 1912. Dobio je ime Gapon po jednom kontroverznom ruskom političaru sa početka ovoga veka.
Majstor je za tajne poverljive stvari. Putovođa je prvih četa iz Srbije u Makedoniju. Učestvovao je u svim glavnim borbama na levoj obali Vardara. Tamo je lomio bugarsku tajnu organizaciju i rušio tursku upravu. U Prvom balkanskom ratu on je, zajedno sa vojvodom Vukom, u prvim redovima srpske vojske. Ranjavan je ali nije hteo da ide u previjalište. Na čelu svoje čete ušao je u Prilep i tamo poginuo krajem 1912. Sahranjen je u Prilepu.



Previous article:
Обичаји за Божић (12 years ago)