Firme
Postoje dva osnovna tipa firmi u esimu. One koje proizvode sirovine(raw) i one koje proizvode gotove proizvode. Osnovna razlika je u tome što se sirovine koriste za proizvodnju gotovih proizvoda, pa prema tome na marketu ih kupuju vlasnici drugih firmi, dok gotove proizvode kupuju svi.
Sve firme u esim-u su podeljene prema kvalitetu (i ceni) u 5 kategorija: Q1, Q2, Q3, Q4 i Q5 (ovo Q od quality).
Razlika kod firmi koje proizvode sirovine je u produktivnosti radnika. Svaka raw kompanija većeg kvaliteta donosi 20% veću produktivnost radnicima....
Do firme u posedu možete doći na dva načina. Kupovinom na tržištu ili otvaranjem nove. Uvek izaberite opciju koja se u datom trenutku više isplati, jer ne postoji apsolutno nikakva razlika...
Troskovi osnivanja i kasnijeg unapredjivanja date su u ovoj tabeli:
Troškovi osnivanja - 20g
• q1-q2 - 20g
• q2-q3 - 50g
• q3-q4 - 100g
• q4-q5 - 200g
Dakle suma za q5 kompaniju koju trebate da date ako počnete od početka je 390 zlatnika, za q4 190 zlatnika, za q3 90g i za q2 40g.
Cene na tržištu firmi obično su niže nego troškovi za formiranje nove firme. Ukoliko rešite da pokrenete sopstveni biznis, proveravajte tržište firmi više puta na dan, stalno se pojavljuju nove i zanimljive ponude...
Raw companies
Sirovine u esimu su iron(gvožđe), grain(žito), wood(drvo), stone(kamen), oil(nafta) i diamonds(dijamnti).
Svaka od sirovina ima pandam u gotovom proizvodu u koji se ugrađuje: gvožđe-oružje, grain-hrana, drvo-kuće, kamen-bolnice i odbrambeni sistemi, dijamanti-pokloni i nafta-karte.
Za početnike bih svakako preporucio vođenje raw firme, zato sto je njima lakse poslovati. Potrebno je samo imati dovoljno para na računu za plate radnika. Kod onih drugih morate imati i dovoljnu količinu sirovina u svom skladištu(invertory) i o tome dodatno voditi računa, kao i o postojanju poreza na promet, kojeg su sirovine oslobođene.
Osnovno pravilo prilikom izbora firme za sirovinu je mesto gde ćete firmu osnovati. Sve regije u esimu su ili siromašne ili srednje bogate(medium) ili bogate(high) određenom sirovinom.
Gledajte da firmu osnujete ili kupite u HIGH regiji, jer ona donosi 25% veću produktivnost vašim radnicima, što je otprilike odlučujuća zarada.
Pošto ste osnovali-kupili firmu za proizvodnju sirovina u high regiji, sledeći korak bi bilo zapošljavanje radnika. Radnike zapošljavate postavljanjem ponuda na tržištu rada (job market), o čemu će kasnije biti reči.
Product companies
Ove firme proizvode gotove proizvode koji se prodaju na tržištu. Proizvodi iz ove kategorije podležu i naplati poreza na dodatnu vrednost (VAT) za razliku od sirovina, što morate imati u vidu prilikom formiranja cene i proračuna isplativosti.
Koliko vam je sirovina potrebno za proizvodnju možete videti iz sledećih tabela.
Bolnice i odbrambene sisteme kupuju-proizvode države, pa je moja preporuka da ih zaobiđete, barem u početku.
Generalno, i kuće se slabije prodaju, jer su trajne - tako da kada neko kupi q5 kuću, to je investicija za sva vremena i taj igrač više nikada nije vaš potencijalni kupac.
Hranu, oružje, poklone i karte kupuje većina igrača i oni bi trebali biti predmet vašeg interesovanja, sem ukoliko nemate neki dogovor sa nadležnima oko snadbevanja države bolnicom ili odbrambenim sistemom.
Porezi
Porezi su individualni za svaku državu i za svaku kategoriju proizvoda i odluku o njihovoj visini donosi kongres. Za svaku zemlju ih možete proveriti u delu country -> economy.
Postoje 3 osnovna tipa poreza: PDV (VAT), porez na dohodak (income tax) i carina (import tax).
Krenimo redom.
PDV (VAT) je porez koji se plaća prilikom kupovine gotovog proizvoda na tržištu. Npr. ako je VAT 20% na vaš proizvod i on košta 1 RSD, vi dobijate 0.8 RSD, a 0.2 RSD ide državi.
Porez na dohodak (Income tax) je porez koji se odbija od plate radnika koji rade. Ako je Income tax 20%, a vaš radnik ima platu 20 RSD, on "na ruke" dobija 16 RSD, a 4 RSD ide državi.
Carina (import tax) je porez koji plaćate ako svoj proizvod prodajete na tržištu druge zemlje. Ovaj porez ne plaćate kada proizvod prodajete u zemlji čije državljanstvo imate!! Na primer, ako vaš proizvod košta 1 USD, a import taxa tamo gde prodajete je 50%, vi dobijate 0.5 USD, a 0.5 USD ide državi gde prodajete.
Zapošljavanje radnika
Pošto ste osnovali firmu, red je da zaposlite i radnike. Iste zapošljavate postavljanjem ponude na tržištu poslova (job market). Ponuda koju postavljate uvek se odnosi na tržište poslova one zemlje u kojoj je trenutno vaša firma tj. regija u kojoj ste je osnovali.
Kada postavljate ponudu za zapošljavanje unosite minimalni željeni ekonomski lvl radnika, platu u valuti zemlje kojoj pripada regija i vaša firma i broj ponuda.
Budite oprezni sa brojem ponuda, jer produktivnost zavisi od broja radnika koji rade svakog dana, kao u sledećoj tabeli.
To znači da svaki sledeći radnik (KOJI RADI TAJ DAN !) ima sve manju produktivnost i ovo obavezno imajte u vidu prilikom zapošljavanja. Koliko ćete radnika zaposliti – to pre svega zavisi od profita – koja je cena proizvoda koji pravite, kolike su plate, koja je cena sirovina koje trošite.
Postavljanje ponude
Ponudu postavljate u Market -> Product Market -> Show my offers/post new offer. Unosite zemlju prodaje, proizvod, količinu i cenu. Klikom na Post new offer ponuda odlazi na tržiište.
Profit
Brzi proračun
On će vam dati okvirnu informaciju o tome da li se neki posao isplati ili ne. Koristite ga kad tražite u moru informacija u šta da uložite pare, da proverite konkurenciju.... Kad nađete nešto konkretno, što obećava, možete detaljnije da se udubite u računicu.
Dakle, uzmimo jedan primer.
Hoću da izračunam koliko su isplatividijamanti u q3 firmi u High regiji koju trenutno drži Srbija.
Pretpostaviću da želim da zaposlim 5 radnika, economy lvl 7.
Prvo gledam na job market, kolike su plate za ove radnike. Uzimam najveće plate naravno. i uvećavam ih za 0.1 RSD.
5 x 19.8 = 99
Dakle za plate mi treba 99 RSD.
Sada tražim neku Q3 firmu koja ima radnike u toj regiji. Najlakše se nalaze na product market-u, jer tu nude proizvode. Gledam produktivnost lvl 7 radnika i vidim da je ona između 210 i 260. Uzimam da je prosek 230 i sa tim računam.
5 x 230 = 1150
Znači realno je očekivati da ovih 5 radnika naprave 1150 dijamanata na dan. Cena na tržištu eSrbije (ako tamo prodajete) je 0.10 RSD po komadu, pa bi se cela količina prodala za 115 RSD, pošto za sirovine ne postoji PDV. Prema tome za jedan dan zarada bi bila:
115 RSD – 99 RSD = 16 RSD
Ukoliko bi prodavali po 0.09 zarada bi bila
1150 x 0.09 = 103.5
103.5 – 99 = 4.5 RSD
Praksa mi govori da greška prilikom ovakvog brzog proračuna nikada nije veća od 10%, ukoliko ne preterujem sa brojem radnika, što je meni sasvim prihvatljiv kompromis u odnosu na to da se smorim od računanja kako bi dobio tačnu vrednost na drugu decimalu.
Uzmimo malo složeniji primer.Proizvodnju q3 hleba, takođe u Srbiji sa 5 economy lvl 7 radnika.
Za plate je potrebno isto novca kao u prethodnom primeru, znači 99 RSD.
Produktivnost radnika lvl 7 u q3 pekari je otprilike 50 komada hleba na dan. Cena je momentalno 0.57 RSD po komadu. To moramo umanjiti za PDV koji je u Srbiji 4% za hranu. Novac koji nama ide je:
0.57 * 0.96 = 0.5472
Dakle dobijamo:
5 (radnika) x 50 (proizvodnja) x 0.5472 (cena) = 136.8 RSD
Za proizvodnju q3 hleba potreban nam je 3 kom. žita. Dakle za sirovine moramo dati:
5 x 50 x 3 x 0.1 (cena žita) = 75 RSD
Sada možemo izračunati isplativost:
136.8(prodaja) – 75(sirovine) – 99(plate) = -37.2 RSD
Dakle, pod ovakvim uslovima (5 radnika lvl 7, q3 firma, cena po komadu 0.57 RSD...) možemo reći da ćete gubiti oko 37 RSD svaki dan. Možete se igrati sada, menjati lvl radnika i videti da li će se nešto promeniti, ali generalno gledano, ovakav posao teško da će se isplatiti...
Proračun je vrlo sličan i kada računate za izvoz, samo tada morate da od cene oduzmete i vrednost carine.
Detaljni proračun
Ovo koristite kada vam brzi proračun kaže da bi posao trebao biti isplativ.
Formula za produktivnost
P = 10 * (4+E) * N * C * R * Q
P – produktivnost
E – economy level
N – Koeficijent zaposlenih (koliko je zaposlenih VEĆ radilo u kompaniji u toku dana)
broj koji su radili <=10 N = 1.0 + (10-onikojisuradili) * 0.05
broj koji su radili <=20 N = 1.0 - (onikojisuradili -10) * 0.03
broj koji su radili <=30 N = 0.7 - (onikojisuradili -20) * 0.02
ostali slučajevi N=0.5;
C - 1 ukoliko zemlja u kojoj je firma kontroliše glavni grad
0.75 ako ga ne kontroliše
R –
manu firme:
1.25 ako zemlja kontroliše odgovarajuću high raw regiju (npr. gvožđe za oružje)
1 ako zemlja ne kontroliše odgovarajuću high raw regiju
raw firme:
1.u high regiji.
0.75 u srednjoj regiji
Q -
1.0 u proizvodnim firmama
u raw firmama
1.0 za Q1 kompanije
1.2 za Q2 kompanije
1.4 za Q3 kompanije
1.6 za Q4 kompanije
1.8 za Q5 kompanije
Obratite pažnju da je produktivnost veća ako država poseduje odgovarajuću high regiju, kao i glavni grad!
Pomoću ove formule možete izračunati produktivnost pojedinačno za svakog radnika, u svakoj firmi. Ja imam napravljenu excell tabelu koja mi ovo računa, samo upisujem economy level za radnika...
Sve zasluge za ovaj clanak idu igrasu Spop sa Primera servera,uz njega sam naucio eSim ekonomiju,a clanak je kopiran u cilju pomoci igracima koji nisu igrali eSim do sada
Previous article:
Buying Gold on Secura (12 years ago)
Next article:
Kandidatura za CP (11 years ago)